U zavisnosti od toga šta je izvor homeopatskog leka, postoje tri načina na koji se pravi lek:

1. Mlevenje i mešanje sa prahom laktoze se koristi za supstance nerastvorljive u vodeno - alkoholnom rastvoru, da bi postale rastvorljive
2. Rastvaranje u vodeno - alkoholnom rastvoru za supstance koje su u njemu rastvorljive
3. Matična tinktura (ekstrakt biljke pomešan sa alkoholom) ako je lek biljnog porekla

Homeopatski lek se dobija u procesu potentizacije ovako pripremljenih supstanci, što podrazumeva niz razređenja i mućkanja u kojima se oslobađa kinetička energija (energija tela u pokretu) supstance koja ima terapeutski efekat.

U zavisnosti od razređenja koja se prave razlikujemo decimalnu skalu (razređenje 1:9, oznaka x), centimalnu, najčešće upotrebljivanu skalu (razređenje 1:99, oznaka c) i LM skalu (razređenje 1:50000, oznaka LM, ili Q).

Supstanca koja je pripremljena za pravljenje leka se razređuje sa 99 delova (centimalna skala) alkoholno - vodenog rastvora, a zatim mućka udarcima o tvrdu podlogu da bi se vibracijama oslobodila kinetička energija i na taj način se dobija potencija 1. Zatim se potencija 1 razređuje sa 99 delova alkoholno - vodenog rastvora i mućka, sa čim se dobija potencija 2.

Ovaj proces se može nastaviti u beskonačnost. Neke od potencija koje se najčešće koriste su: 6, 12, 30, 200, 1M (1000), 10M (10000)…

Kada se dođe do potencije 12c ili 24x, broj molekula u jednom molu leka postaje manji od Avogadrovog broja (broj molekula u jednom molu supstance koji iznosi 6,02x10²³) što bi značilo da od ovih potencija pa naviše lekovi više ne sadrže materiju nego samo energiju.